Aleksandar Vučić -

Od početka ove godine do danas na teritoriji Srbije ukupno je otkriveno 172.402 migranta, što je u odnosu na celu 2014. godinu, 7,4 puta više. Do sada je za troškove zbrinjavanja, prihvata, pružanja medicincke pomoći Srbija finansirala iz svojih resursa u visini između 85 i 90 odsto, a ostatak značajan broj donatora, međunarodnih i civilnih organizacija, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić

On je prilikom otvaranja regionalne konferencije „Balkanska ruta i izbeglička kriza – Šta organizacije civilnog društva mogu da učine? Šta očekivati od nacionalnih vlada i EU?“ rekao kako nikada neće prihvatiti politiku mržnje prema tim ljudima "zato što neko smatra da izgledaju drugačije od nas, zato što neko smatra da nas ugrožavaju i nikada nećemo dozvoliti bilo kakve fašističke ili ekstremno nacionalističke skupove uperene protiv migranata, kakvi su bili planirani i u našoj zemlji“.

On je naveo da je malo važnih i aktuelnih tema kao što je slučaj kod izbegličke krize pokazao do koje se mere prelamaju brojna pitanja demokratije, ljudskih prava i sloboda, stepen postignutog zajedništva unutar Evropske unije, regionalnog poverenja, saradnje i stabilnosti nacionalnih institucija i ukupnih kapaciteta društva za upravljanje krizama.

„Veliki talas kretanja stanovništva iz kriznih žarišta koji su na prvi pogled daleko od nas podsetio nas je na to koliko je svet zapravo mali, da smo svi danas zavisni jedni od drugih. Masovno ugrožavanje bezbednosti i onemogućavanje razvoja i rasta bilo gde na planeti, pre ili kasnije, imaće posledice i na nas. Svet se značajno smanjio“, istakao je Vučić.

Naveo je da je balkanska ruta za sada samo tranzitna stanica na putu ljudi iz Sirije, Afganistana i drugih država.

„Smatram da je veoma važno da se unutar EU razvija sveobuhvatni dijalog koji bi doveo do istih takvih sveobuhvatnih rešenja. Veoma je različit odgovor koji smo mi pružili u odnosu na odgovor nekih drugih zemalja, članica EU. Teško je da prepoznate zajedničku nit u odgovoru Grčke, Makedonije, Mađarske, Hrvatske ili Nemačke u odnosu na ovu krizu“, rekao je premijer Srbije.  

Napomenuo je da je zasad sigurno da je ovaj talas kretanja možda najveći izazov za politiku migracija Evrope u ovom veku do sada, ali i da nije poslednji.

„Normalno je da verujemo da je budućnost u saradnji i razmeni, a ne u ogradama i žicama. Nećemo se svađati ni zbog ograda, ni žica sa susedima, neka svako gradi svoju politiku onako kako misli da treba“, zaključio je Vučić.

Šef Misije EU u Srbiji Michael Davenport naveo je da je vreme da se konačno princip solidarnosti, koji je tako drag EU, sprovede u praksi. Naveo je da su važne odluke od strane veća EU i veća Evrope donete 22, odnosno 23. septembra. 

„Sada treba ga gledamo ka dubljem uključivanju sa evropskim partnerima, kako bi osigurali više uređeno upravljanje izbeglicama i tokom migracija. Ovo će zahtevati u početku pojačanu podršku zemljama prvog azila, Turskoj, Jordanu i Libanu, kao i zemljama tranzita, a pogotovo zemljama na Balkanu“, dodao je Davenport.

Konferenciju, na kojoj prisustvuje oko 70 najrelevantnijih predstavnika civilnog društva regiona jugoistočne Evrope, organizovala je NVO Grupa 484 i Fondacija za otvoreno društvo, sa namerom da se omogući diskusija o nacionalnim politikama i politici EU, koje treba da odgovore na trenutnu izbegličku krizu.

Izvor: Informativa.ba, AA
Komentari (0)

* Sva polja su obavezna
preostalo 500 karaktera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Informativa.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Informativa.ba zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Informativa.ba nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.


Ućitaj još komentara